HomeHome  SDManija portalSDManija portal  CalendarCalendar  GalleryGallery  FAQ/УпутствоFAQ/Упутство  ТражиТражи  Листа члановаЛиста чланова  Корисничке групеКорисничке групе  Региструј сеРегиструј се  Приступи  
web counter
Тражи
 
 

Display results as :
 
Rechercher Advanced Search
Navigation
 Portal
 Индекс
 Листа чланова
 Профил
 FAQ/Упутство
 Тражи
Affiliates
free forum

December 2016
MonTueWedThuFriSatSun
   1234
567891011
12131415161718
19202122232425
262728293031 
CalendarCalendar
Oglasi

adhitz

 

Escherichia coli (Ešerihija koli)

Погледај предходну тему Погледај следећу тему Go down 
Аутор Порука
Shkata
Admin
Admin


Број порука : 71
Points : 396
Reputation : 3
Join date : 08.06.2009
Age : 23

ПорукаНаслов: Escherichia coli (Ešerihija koli)   16/6/2009, 00:04

E.coli čini znatan deo fiziološke mikroflore crevnog trakta ljudi i životinja. Prvenstveno boravi u debelom crevu. Escherichia coli je vrsta bakterije iz roda Escherichia i porodice Enterobacteriaceae i široko je rasprostranjena u prirodi. Ubraja se u grupu tzv. koliformnih bakterija tj. bakterija koje se redovno ili veoma često nalaze u ljudskoj stolici i koje pri sanitarnim pregledima vode za piće i namirnica služe kao indikatori fekalne kontaminacije. E.coli je aerobna i fakultativno anaerobna bakterija, dobro uspeva u laboratorijskim uslovima, većini serotipova je optimalna temperatura za razmnožavanje oko 37°C. Pripada prilično otpornim bakterijama: mesecima može živeti u vodi i zemlji, a dugo na raznim predmetima. U različitim vrstama hrane i namirnica lako se i brzo razmnožava. Topota od 60°C ubija ih nakon 15 min.

Put prenošenja
Budući da ove bakterije normalno žive u crevima čoveka, izazivaju bolest samo uz određene preduslove, ako dospeju iz creva u neke druge organe i tkiva.

Patološki (medicinski) značaj
Piogene infekcije - izazivaju uglavnom sojevi E. coli koji se nalaze u mikroflori zdravog ljudskog organizma. Najčešće piogene bolesti koje izazivaju su infekcije mokraćnih i polnih organa.
Infekcije mokraćnog sistema obuhvata sve infekcije lokalizovane na bilo kom delu mokraćnog sistema – u bubrezima, ureterima (cevi kojima prolazi mokraća iz bubrega u bešiku), mokraćnoj bešici, ili uretri (cev kojom mokraća ističe iz bešike). Najčešće infekcije mokraćnog sistema su cistitisi (upala mokraćne bešike).
Kako su E. Coli normalno prisutne u crevu, zbog anatomske blizine one mogu dospeti u bešiku i tu izazvati infekciju. U urogenitalnom traktu čoveka redovno se nalazi manji ili veći broj E. Coli (normalna mikroflora). Bakterije koje dospevaju u bešiku obično se uklanjaju tokom mokrenja. Međutim, ako bakterije ostanu u bešici, lako i brzo se razmnožavaju što dovodi do infekcije. Infekcijom se smatra ako se u mokraći nalazi veliki broj bakterija ( 100.000 ili više u 1 ml mokraće) iste vrste, ili čak i manji broj ali vrlo patogenih bakterija. Prilikom cistitisa E.coli može penetrirati preko mokraćovoda u bubreg i izazvati upalu bubrega (pijelonefritis).

Znaci infekcije mokraćnog sistema su: suprapubična osjetljivost, bol ili pečenje prilikom mokrenja, učestalo mokrenje i urgentno mokrenje, zamućena mokraća, krv u mokraći, izmenjen i neugodan miris mokraće.

Moguće su i hepatobilijarne, peritonealne, kožne i plućne infekcije. E. coli je važan uzročnik bakterijemije do koje često dolazi bez vidljivog ulaznog mesta. Ovaj je organizam takođe oportunistički patogen koji uzrokuje bolest u pacijenata čiji su odbrambeni mehanizmi oštećeni nekom drugom bolešću (npr. karcinom, dijabetes ili ciroza) ili u onih koji su lečeni kortikosteroidima, zračenjem, antineoplastičnom ili antibiotskom terapijom. Bakterijemija i meningitis koje uzrokuje E. coli, česti su u novorođenčadi, a osobito nedonoščadi. Enterotoksična i enteropatogena E. coli uzrokuju proliv koddojenčadi i putnički proliv kod odraslih. Enterohemoragični sojevi E. Coli uzrokuju hemoragični proliv koji može biti komplikovan hemolitičko-uremičkim sindromom. Drugi sojevi enteroagregativne E. coli počeli su se pojavljivati kao potencijalno važni uzročnici dugotrajnog proliva kod dece u tropskim područjima i kod bolesnika sa sidom.

E. coli često izaziva i infekcije žučne kese i žučnih puteva. Može uzrokovati i upalu slepog creva, upalu potrbušnice, gnojne upale kože i rana. Bakterije E. coli mogu s mesta primarne lokalizacije prodreti u krv i izazvati sepsu.

Crevna oboljenja
Smatra se da postoje najmanje četiri različite grupe patogenih sojeva E.coli koje prouzrokuju intestinalne infekcije.
Enterotksične E.coli – koleriformni sindrom. Enterotoksični sojevi E.coli kolonizuju gornje partije tankog creva bez penetraciuje crevne sluzokože i nisu invazivni. Izlučuju enterotoksine koji prouzrokuju gubitak tečnosti i elektrolita iz intestinalnih ćelija.
Enteroinvazivne E.coli – dizenteriformni sindrom. Ne produkuju enterotoksine, već penetriraju u epitelne ćelije sluzokože kolona i u njima se razmnožavaju. Infekcija se odlikuje tipičnim dizenteričnim, krvavo-sluzavim stolicama.
Enteropatogene E.coli - ovi sojevi izazivaju akutni gastroenteritis kod odojčadi i male dece. Sojevi nisu invazivni, mada prouzrokuju patološkohistološke promene crevnog epitela. Mehanizam patogenog dejstva nije dovoljno poznat.
Enterohemoragične E.coli – ovi sojevi su odgovorni za sindrom opisan kao hemoragični kolitis nastao usled alimentarne intoksikacije. Sojevi nisu invazivni, ali produkuju velike količine citotksina (verotoksin) sličnog šigela-toksinu, koji oštećuju intestinalne ćelije i dovodi do njihove nekroze.
Enteroadherentne E.coli – najčešći su uzročnici dijareje putnuika, ali su mehanizmi patogenosti i faktori virulencije ovih sojeva još predmet istraživanja.

Mikrobiološka dijagnostika
Za izolovanje E.coli najčešće se koristi feces, a zavisno od vancrevne lokalizacije patološkog procesa: urin, žuč, gnoj, likvor i krv za hemokulturu. Kod alimentarnih toksiinfekcija uzima se: povraćani sadržaj odnosno ispirak želuca, ostaci sumnjive namirnice, kao i feces. Rade se mikroskopsko ispitivanje, kulturelno ispitivanje, biohemijsko ispitivanje, serotipizacija (reakcija aglutinacije), dokazivanje toksina (kultura ćelija ili ELISA i precipitinski test), imunoflorescencija.

Lečenje

Lečenje se može započeti empirijski, a zatim ga treba modifikovati na osnovu antibiograma. Iako je većina sojeva još uvek osetljiva na ampicilin i tetracikline, drugi lekovi se sve češće upotrebljavaju, uključujući piperacilin, cefalosporine, aminoglikozide, trimetoprim-sulfametoksazol i hinolone.

Izvor: stetoskop.info
Назад на врх Go down
Погледај профил корисника http://sdmanija.forumotion.com

Escherichia coli (Ešerihija koli)

Погледај предходну тему Погледај следећу тему Назад на врх 
Страна 1 of 1

Permissions in this forum: Не можете одговорити на теме у овом форуму
 :: Opste teme :: Lepota i zdravlje -
Free forum | © phpBB | Free forum support | Контакт | Report an abuse | Create a free blog