HomeHome  SDManija portalSDManija portal  CalendarCalendar  GalleryGallery  FAQ/УпутствоFAQ/Упутство  ТражиТражи  Листа члановаЛиста чланова  Корисничке групеКорисничке групе  Региструј сеРегиструј се  Приступи  
web counter
Тражи
 
 

Display results as :
 
Rechercher Advanced Search
Navigation
 Portal
 Индекс
 Листа чланова
 Профил
 FAQ/Упутство
 Тражи
Affiliates
free forum

October 2017
MonTueWedThuFriSatSun
      1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
3031     
CalendarCalendar
Oglasi

adhitz

 

Escherichia coli (Ešerihija koli)

Погледај предходну тему Погледај следећу тему Go down 
Аутор Порука
Shkata
Admin
Admin
avatar

Број порука : 71
Points : 396
Reputation : 3
Join date : 08.06.2009
Age : 24

ПорукаНаслов: Escherichia coli (Ešerihija koli)   16/6/2009, 00:04

E.coli čini znatan deo fiziološke mikroflore crevnog trakta ljudi i životinja. Prvenstveno boravi u debelom crevu. Escherichia coli je vrsta bakterije iz roda Escherichia i porodice Enterobacteriaceae i široko je rasprostranjena u prirodi. Ubraja se u grupu tzv. koliformnih bakterija tj. bakterija koje se redovno ili veoma često nalaze u ljudskoj stolici i koje pri sanitarnim pregledima vode za piće i namirnica služe kao indikatori fekalne kontaminacije. E.coli je aerobna i fakultativno anaerobna bakterija, dobro uspeva u laboratorijskim uslovima, većini serotipova je optimalna temperatura za razmnožavanje oko 37°C. Pripada prilično otpornim bakterijama: mesecima može živeti u vodi i zemlji, a dugo na raznim predmetima. U različitim vrstama hrane i namirnica lako se i brzo razmnožava. Topota od 60°C ubija ih nakon 15 min.

Put prenošenja
Budući da ove bakterije normalno žive u crevima čoveka, izazivaju bolest samo uz određene preduslove, ako dospeju iz creva u neke druge organe i tkiva.

Patološki (medicinski) značaj
Piogene infekcije - izazivaju uglavnom sojevi E. coli koji se nalaze u mikroflori zdravog ljudskog organizma. Najčešće piogene bolesti koje izazivaju su infekcije mokraćnih i polnih organa.
Infekcije mokraćnog sistema obuhvata sve infekcije lokalizovane na bilo kom delu mokraćnog sistema – u bubrezima, ureterima (cevi kojima prolazi mokraća iz bubrega u bešiku), mokraćnoj bešici, ili uretri (cev kojom mokraća ističe iz bešike). Najčešće infekcije mokraćnog sistema su cistitisi (upala mokraćne bešike).
Kako su E. Coli normalno prisutne u crevu, zbog anatomske blizine one mogu dospeti u bešiku i tu izazvati infekciju. U urogenitalnom traktu čoveka redovno se nalazi manji ili veći broj E. Coli (normalna mikroflora). Bakterije koje dospevaju u bešiku obično se uklanjaju tokom mokrenja. Međutim, ako bakterije ostanu u bešici, lako i brzo se razmnožavaju što dovodi do infekcije. Infekcijom se smatra ako se u mokraći nalazi veliki broj bakterija ( 100.000 ili više u 1 ml mokraće) iste vrste, ili čak i manji broj ali vrlo patogenih bakterija. Prilikom cistitisa E.coli može penetrirati preko mokraćovoda u bubreg i izazvati upalu bubrega (pijelonefritis).

Znaci infekcije mokraćnog sistema su: suprapubična osjetljivost, bol ili pečenje prilikom mokrenja, učestalo mokrenje i urgentno mokrenje, zamućena mokraća, krv u mokraći, izmenjen i neugodan miris mokraće.

Moguće su i hepatobilijarne, peritonealne, kožne i plućne infekcije. E. coli je važan uzročnik bakterijemije do koje često dolazi bez vidljivog ulaznog mesta. Ovaj je organizam takođe oportunistički patogen koji uzrokuje bolest u pacijenata čiji su odbrambeni mehanizmi oštećeni nekom drugom bolešću (npr. karcinom, dijabetes ili ciroza) ili u onih koji su lečeni kortikosteroidima, zračenjem, antineoplastičnom ili antibiotskom terapijom. Bakterijemija i meningitis koje uzrokuje E. coli, česti su u novorođenčadi, a osobito nedonoščadi. Enterotoksična i enteropatogena E. coli uzrokuju proliv koddojenčadi i putnički proliv kod odraslih. Enterohemoragični sojevi E. Coli uzrokuju hemoragični proliv koji može biti komplikovan hemolitičko-uremičkim sindromom. Drugi sojevi enteroagregativne E. coli počeli su se pojavljivati kao potencijalno važni uzročnici dugotrajnog proliva kod dece u tropskim područjima i kod bolesnika sa sidom.

E. coli često izaziva i infekcije žučne kese i žučnih puteva. Može uzrokovati i upalu slepog creva, upalu potrbušnice, gnojne upale kože i rana. Bakterije E. coli mogu s mesta primarne lokalizacije prodreti u krv i izazvati sepsu.

Crevna oboljenja
Smatra se da postoje najmanje četiri različite grupe patogenih sojeva E.coli koje prouzrokuju intestinalne infekcije.
Enterotksične E.coli – koleriformni sindrom. Enterotoksični sojevi E.coli kolonizuju gornje partije tankog creva bez penetraciuje crevne sluzokože i nisu invazivni. Izlučuju enterotoksine koji prouzrokuju gubitak tečnosti i elektrolita iz intestinalnih ćelija.
Enteroinvazivne E.coli – dizenteriformni sindrom. Ne produkuju enterotoksine, već penetriraju u epitelne ćelije sluzokože kolona i u njima se razmnožavaju. Infekcija se odlikuje tipičnim dizenteričnim, krvavo-sluzavim stolicama.
Enteropatogene E.coli - ovi sojevi izazivaju akutni gastroenteritis kod odojčadi i male dece. Sojevi nisu invazivni, mada prouzrokuju patološkohistološke promene crevnog epitela. Mehanizam patogenog dejstva nije dovoljno poznat.
Enterohemoragične E.coli – ovi sojevi su odgovorni za sindrom opisan kao hemoragični kolitis nastao usled alimentarne intoksikacije. Sojevi nisu invazivni, ali produkuju velike količine citotksina (verotoksin) sličnog šigela-toksinu, koji oštećuju intestinalne ćelije i dovodi do njihove nekroze.
Enteroadherentne E.coli – najčešći su uzročnici dijareje putnuika, ali su mehanizmi patogenosti i faktori virulencije ovih sojeva još predmet istraživanja.

Mikrobiološka dijagnostika
Za izolovanje E.coli najčešće se koristi feces, a zavisno od vancrevne lokalizacije patološkog procesa: urin, žuč, gnoj, likvor i krv za hemokulturu. Kod alimentarnih toksiinfekcija uzima se: povraćani sadržaj odnosno ispirak želuca, ostaci sumnjive namirnice, kao i feces. Rade se mikroskopsko ispitivanje, kulturelno ispitivanje, biohemijsko ispitivanje, serotipizacija (reakcija aglutinacije), dokazivanje toksina (kultura ćelija ili ELISA i precipitinski test), imunoflorescencija.

Lečenje

Lečenje se može započeti empirijski, a zatim ga treba modifikovati na osnovu antibiograma. Iako je većina sojeva još uvek osetljiva na ampicilin i tetracikline, drugi lekovi se sve češće upotrebljavaju, uključujući piperacilin, cefalosporine, aminoglikozide, trimetoprim-sulfametoksazol i hinolone.

Izvor: stetoskop.info
Назад на врх Go down
Погледај профил корисника http://sdmanija.forumotion.com

Escherichia coli (Ešerihija koli)

Погледај предходну тему Погледај следећу тему Назад на врх 
Страна 1 of 1

Permissions in this forum: Не можете одговорити на теме у овом форуму
 :: Opste teme :: Lepota i zdravlje -
Create a forum on Forumotion | © phpBB | Free forum support | Контакт | Report an abuse | Free blog